Svi se ponekad osećamo ovako. Važno je zapamtiti da je u redu da se tako osećate i da svi reagujemo drugačije – za većinu nas će ova teška osećanja proći brže ili sporije zavisi od toga šta sve doprinosi da se tako osećamo.
U redu je prepoznati da su neke stvari Van vaše kontrole, ali ako vas stalne misli o koronavirusu čine uznemirenim ili preplavljenim, isprobajte neke ideje koje će vam pomoći da upravljate anksioznošću koliko je to moguće.
Pokušajte da se usredsredite na stvari koje možete da kontrolišete, poput vašeg ponašanja, sa kim razgovarate i gde i koliko često dobijate informacije.
Ukoliko sami ne uspevate da savladate misli i uznemirenost naša topla preporuka je da zakažete psihoterapeutsku sesiju i popričate o svemu tome sa nama.
Takođe možete nam i pisati ovde.
Iako je anksioznost normalna i očekivana reakcija na pandemiju, previše anksioznosti može početi da nanose ogromnu štetu. Svaki dan koji smo pod stresom i strahom vrlo negativno utiče na naše zdravlje i blagostanje. Kada anksioznost i strah dovedu do panike može se desiti da želimo da uradimo veliki broja testova na koronu ili da skladištimo određene zaliha lekova do te mere da te zalihe nisu dostupne ljudima koji su bolesni i kojima su ti zalihe hitno potrebne.
Anksioznost takođe može prouzrokovati suprotnu reakciju: poricanje ili odbijanje verovanja da je situacija ozbiljna. Kada negiramo ozbiljnost situacije kako bismo izbegli anksioznost, može doći do zanemarivanja zdravstvenih preporuka i zdravstvenog izlaganja sebe više nego inače kao odbrambenog mehanizma za sve što se trenutno dešava.
Evo nekoliko znakova koji nam govore da se ne nosimo sa situacijom:
- Ne možemo misliti ni na šta drugo osim na koronavirus ili bolest COVID-19
- Anksioznost, osećaj nemira se meša u naš svakodnevni život i upravlja njime – na primer, teško idemo na posao ili smo jako uznmireni u javnim prostorima, čak i kada je rizik vrlo nizak.
- Desi se da se izolujemo od drugih kada to nije potrebno
- Osećamo se beznadežno ili besno zbog situacije
- Teško jedemo
- Ne spavamo dobro
- Ne možemo da radimo svoj posao
- Stalno proveravamo najnovije vesti
- Sedimo sa maskom kod kuće čak iako smo sami
- Sedimo sa maskom u kolima ukoliko nema nikoga pored nas
- Imamo fizičke simptome kao što su česte glavobolje ili uznemireni stomak
Zlatna sredina je nešto čemu bi svi trebali da težimo.
Koronavirus i bolest COVID-19 su takvi da bismo trebali biti zabrinuti zbog situacije, ali ne toliko da nas to onesposobljava da živimo i funkcionišemo. Tu zabrinutost možemo koristiti za preduzimanje pozitivnih i zaštitnih radnji – stvari poput dobre higijene, boravka kod kuće kada se ne osećamo dobro.
Jedna od stvari koju možemo učiniti jeste da se brinemo o svom mentalnom zdravlju i blagostanju tokom vremena neizvesnosti. To će nam pomoći da jasno razmišljamo i budemo sigurni da možemo da se brinemo o sebi i onima do kojih nam je stalo.
Ostanite povezani sa ljudima
Svi moramo da se osećamo i dalje povezanima, pa bi trebalo da budemo u kontaktu – bilo da je reč o ljudima koje obično često viđamo ili o ponovnom povezivanju sa starim prijateljima makar to bilo i online.
Razgovarajte o svojim brigama
Normalno je osećati se zabrinuto, uplašeno ili bespomoćno zbog trenutne situacije. Zapamtite: U redu je da svoje brige podelite sa drugima kojima verujete – a to će možda pomoći i njima.
Ako ne možete da razgovarate sa nekim koga poznajete ili ako to nije pomoglo možete pričati sa stručnim licem.
Nekim ljudima je korisno da razgovaraju kroz situacije koje izazivaju anksioznost, poput koronavirusa i bolesti COVID-19, ali neko od nas može otkriti da nam razgovori pogoršavaju anksioznost. Ako trebate da ograničite razgovore, u redu je da kažete porodici, prijateljima i saradnicima da ne možete da učestvujete. Samo pazite da ne ignorišete sve vesti i važne poruke – cilj je da čujemo potrebne informacije i smanjimo uticaj negativnog sadržaja ali ne i da ignorišimo situaciju u potpunosti.
Podržite i pomozite drugima
Pomaganje nekome drugome može koristiti kako Vama tako i njima, zato pokušajte da razumete tuđe brige, brige ili ponašanje u ovom trenutku. Pokušajte da razmislite o stvarima koje možete učiniti da biste pomogli onima oko sebe.
Postoji li u blizini prijatelj ili član porodice sa kojim biste se sada mogli naći?
Ako ne možete da se sastanete, možete ih nazvati ili poslati poruku.
Postoje li neke grupe iz zajednice kojima biste se mogli pridružiti da biste lokalno podržali druge?
Ako izađete da ponudite podršku ili pomoć drugima, uvek sledite smernice za socijalnu distancu kada ste van kuće.
Da li trenutna situacija utiče na Vaš posao i performanse?
Ukoliko se osećate sigurno u Vašoj organizaciji i Vaša kompanija neguje i pruža psihološku podršku zaposlenima možda biste želeli da razgovarate sa poslodavcem o tome šta može da učini za Vas.
Naše fizičko zdravlje ima veliki uticaj na to kako se osećamo. U trenucima poput ovih možemo lako upasti u nezdrave obrasce ponašanja zbog kojih se osećamo lošije.
Pokušajte da jedete zdrave, uravnotežene obroke, pijte dovoljno vode i redovno vežbate ukoliko Vam zdravstveno stanje to dozvoljava.
Šetnja, trčanje ili vožnja biciklom zaista vam mogu pomoći da podignete svoje raspoloženje i razbistrite misli . Ili možete isprobati lagan 10-minutni trening kod kuće pomoću youtube-a
Možda biste želeli da razmislite o ograničavanju vremena koje provodite gledajući, čitajući ili slušajući izveštavanje o epidemiji, uključujući i društvene medije, i razmislite o isključivanju upozorenja o najnovijim vestima na telefonu.
Možete sebi odrediti određeno vreme za čitanje ili se ograničiti na nekoliko provera dnevno.
Važno je biti informisan, ali neprestano proveravanje ažuriranja ili čitanje senzacionalizovanih priča zaista može uticati na naše mentalno zdravlje. Držite se pouzdanih, proverenih izvora vesti i ograničite se ako društveni mediji ili vesti povećavaju Vašu anksioznost.
Osećanje zabrinutosti, anksioznosti može nas zaustaviti u tome u čemu obično uživamo. Fokusiranje na vaš omiljeni hobi, opuštanje ili povezivanje sa drugima može nam pomoći kod uznemirenih misli i osećanja ukoliko ne želimo da se obratimo nekome za stručnu pomoć.
Ako neke od stvari koje uživate da radite uključuju sastajanje sa drugima, postoje li načini na koje to sada možete učiniti u skladu sa smernicama za socijalnu distancu?
Ako ne možete raditi stvari u kojima inače uživate, možda zato što ostajete kod kuće, razmislite kako biste ih mogli prilagoditi ili pokušajte nešto novo.
Postoji mnoštvo besplatnih vodiča i kurseva online kao i online radionica, koncerata.
Fokusiranje na sadašnjost, umesto da brinemo o budućnosti, može pomoći kod teških emocija i poboljšati naše blagostanje.
Tehnike opuštanja takođe mogu pomoći nekim ljudima da se nose sa osećajem teskobe ili biste mogli isprobati neki youtube video za praćenje disanja i opuštanja.
Ukoliko vas više zanima statistički ugao posmatranja, interesantno istraživanje na tu temu uradio je Centar za istraživanja. Njihov članak možete pročitati na sledećem linku.