Mentalno zdravlje

Šta je mentalno zdravlje?

Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnog poremećaja. Ono je definisano kao stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, nosi se sa svakodnevnim stresim životnim situacija i da može produktivno raditi i u mogućnosti je da doprinosi svojoj zajednici.

Mentalno zdravlje uključuje naše emocionalno, mentalno i socijalno blagostanje. To utiče na to kako mislimo, osećamo se i delujemo. Takođe nam pomaže da odredimo kako se nosimo sa stresom, odnosimo prema drugim ljudima i donosimo određene odluke. Mentalno zdravlje je važno u svakoj životnoj fazi, od detinjstva i adolescencije do odraslog doba. Tokom svog života, ako imamo poteškoća sa mentalnim zdravljem, to može uticati na naše razmišljanje, raspoloženje i ponašanje. Mnogi faktori doprinose problemima mentalnog zdravlja i oni se mogu podeliti u nekoliko kategorija:

• Biološki faktori, poput gena ili hemije u mozgu
• Životna iskustva, poput traume ili zlostavljanja
• Porodična istorija mentalnih problema

Problemi sa mentalnim zdravljem su česti, ali pomoć je dostupna. Ako imamo mentalne probleme možemo da budemo bolje i mnogi se potpuno oporave, zbog čega i naglašavamo bitnost traženja adekvatne pomoći i podrške prilikom procesa oporavka..

Rani znakovi koju ukazuju na poremećaj mentalnog zdravlja

Niste sigurni da li Vi ili neko koga poznajete živi sa mentalnim problemima?

Doživljavanje jednog ili više sledećih osećanja ili ponašanja može biti znak ranog upozorenja na problem mentalnog zdravlja:

• Previše ili premalo jedete ili spavate
• Udaljavanje od ljudi i uobičajenih aktivnosti
• Imate malo energije ili je uopšte nemate
• Osećaj emocionalne “utrnulosti” ili kao da vam više ništa nije važno
• Imate neobjašnjive bolove
• Osećaj bespomoćnosti ili beznađa
• Pušenje i/ili konzumiranje alkohola više nego obično ili konzumiranje psihoaktivnih supstanci
• Osećanje zbunjenosti, zaboravnosti, besa, uznemirenosti, zabrinutosti ili uplašenosti
• Vikanje ili tuča sa porodicom i prijateljima
• Doživljavanje ozbiljnih promena raspoloženja koje uzrokuju probleme u vezama sa bliskim ljudima ili odnosima sa drugim ljudima
• Ako imate opsesivne misli i sećanja, koja teško možete da izbacite iz glave i držite pod kontrolom
• Čujete glasove ili počinjete verovati u stvari koje nisu istinite
• Razmišljate da naštetite sebi ili drugima
• Nemogućnost obavljanja svakodnevnih zadataka poput brige o deci ili odlaska na posao ili u školu

Koje su dobrobiti mentalnog zdravlja

Pozitivno mentalno zdravlje omogućuje nam da:

• Ostvarimo svoj puni potencijal
• Suočimo se sa stresom i raznim životnim izazovima i problemima
• Radimo produktivno
• Dajemo značajan doprinos svojoj zajednici

Načini održavanja dobrog mentalnog zdravlja uključuju:

• Traženje stručne pomoći ako Vam je potrebna i kad Vam je potrebna
• Povezivanje i druženje sa drugima
• Zadržavanje i praktikovanje pozitivnih misli
• Fizička aktivnost
• Pomaganje drugima
• Dovoljno sna
• Učenje i razvijanje veština za suočavanje sa stresnim situacijama

Oporavak je moguć

Ukoliko imamo neki mentalni problem praksa je pokazala da nam može postati bolje i da možemo vratiti svoj životni potencijal. Lečenje i oporavak su ponekad procesi koji se realizuju tokom dužeg vremenskog perioda i to često znači da je potrebno izgraditi mrežu podrške koja će doprineti bržem ozdravljenju. Prvi korak je traženje pomoći.

Šta znači oporavak mentalnog zdravlja?

Oporavak od mentalnih poremećaja i / ili poremećaja zloupotrebe supstanci je proces promene kroz koji:

• Poboljšavamo svoje zdravlje i dobrobit
• Vodimo život usmeren prema sebi i svojim potrebama
• Nastojimo da ostvarimo svoj puni potencijal

Četiri dimenzije oporavka

Četiri glavne dimenzije koje podržavaju put oporavku od mentalnih poremećaja su:

• Zdravlje: Informišite se, pravite zdrave izbore koji podržavaju fizičko i emocionalno blagostanje
• Kuća: Imajte stabilno i sigurno mesto za život gde ćete se osećati sigurno i prihvaćeno.
• Svrha: Uključite se u značajne svakodnevne aktivnosti, poput posla ili škole, volontiranja, brige za porodicu ili neke kreativne aktivnosti. Radite na nezavisnosti, prihodima i resursima da biste učestvovali u društvu i lokalnoj zajednici.
• Zajednica: Izgradite odnose i društvene mreže koje pružaju podršku i pomoć tokom procesa oporavka.

Razvijte plan oporavka

Ako se borite sa problemom mentalnog zdravlja, možda ćete želeti da razvijete pisani plan oporavka.

Planovi oporavka imaju nekoliko zadataka:

• Omogućavaju nam da identifikujemo ciljeve za postizanje oporavka
• Bitno je da navedemo šta možemo učiniti da bismo postigli te ciljeve
• Trebamo uključiti i svakodnevne aktivnosti kao de cilja pored dugoročnih ciljeva
• Bitno je da pratimo sve promene u svom mentalnom zdravlju koliko je to moguće i da delimo sadržaj sa psihoterapeutom, psihijatrom
• Da utvrdimo okidače ili druge stresne događaje koji mogu učiniti da se osećamo gore i uz pomoć terapeuta da naučimo kako da upravljamo sa njima
• Sa Vašim psihoterapeutom radićete na tome da tražite informacije o potencijalnim saveznicima u oporavku, koji mogu da Vam pruže sticanje znanja, veština i sposobnosti za unapređenje mentalno zdravlje ili vam pruže adekvatnu pomoć i podršku kod bolesti zavisnosti.

Koji su to faktori rizika za pogoršanje mentalnog zdravlja?

Svako od nas ima određeni rizik od razvoja poremećaja mentalnog zdravlja, bez obzira na starost, pol, prihod ili etničku pripadnost. U SAD-u i većem delu razvijenog sveta mentalni poremećaji su jedan od vodećih uzroka pogoršanja mentalnog zdravlja.

Društvene i finansijske prilike, biološki faktori i odabir načina života mogu oblikovati mentalno zdravlje svake osobe.

Veliki procenat ljudi sa mentalnim poremećajima istovremeno ima više bolesti kažu istraživanja.

Važno je napomenuti da dobro mentalno zdravlje zavisi od ravnomerne ravnoteže, odnosno balansa između spoljašnjih i unutrašnjih faktora, i da narušavanjem ravnoteže nekoliko elemenata našeg života, i sveta uopšte, može zajedno da doprinese poremećajima mentalnog zdravlja.

Sledeći faktori mogu doprineti poremećajima mentalnog zdravlja.

Stalni socijalni i ekonomski pritisak

Ograničena finansijska sredstva tokom života ili pripadnost marginalizovanoj grupi na našim prostorima (Romi, osobe sa invaliditetom ili LGBTI osobe) pa i pripadnost progonjenoj etničkoj grupi (kao što su npr. migranti) može se povećati rizik od poremećaja mentalnog zdravlja.

Studija iz 2015. godine, u kojoj su učestvovale 903 porodice u Iranu, identifikovala je nekoliko socioekonomskih uzroka stanja mentalnog zdravlja, uključujući siromaštvo, ali isto tako i život na periferiji velikog grada.

Istraživači su takođe objasnili razliku u dostupnosti i kvalitetu lečenja mentalnog zdravlja za određene grupe kroz korištenje pojmova “modifikovanih faktora”, koji se vremenom mogu promeniti, i “nemodijabilnih faktora”, koji su trajni.

Modifikovani faktori za poremećaje mentalnog zdravlja uključuju:

• socioekonomski uslovi, poput toga da li je recimo posao dostupan u zajednici u kojoj smo naseljeni
• zanimanje
• nivo socijalne uključenosti osobe
• obrazovanje
• kvalitet stanovanja

Nemodijabilni faktori uključuju:

• pol
• starost
• nacionalnost

Studija navodi da je pol jedan od faktora koji se može promeniti. Istraživači su otkrili da je žensko stanovništvo povećalo rizik od niskog mentalnog zdravlja za 3,96 puta. Ljudi sa „slabim ekonomskim statusom“ ili oni koji su na granici siromaštva, takođe su postigli najviše ocene za poremećaj mentalnog zdravlja u ovoj studiji.

Biološki faktori

Nacionalni institut  za mentalno zdravlje sugeriše da genetska predispozicija, odnosno da porodična istorija može povećati verovatnoću pogoršanja stanja mentalnog zdravlja, jer određeni geni i varijante gena stavljaju osobu u povećan rizik od pogoršanja mentalnog zdravlja.

Međutim, mnogi drugi faktori doprinose razvoju ovih poremećaja.

Posedovanje gena koji je povezan sa poremećajem mentalnog zdravlja, poput depresije ili šizofrenije, ne garantuje da će se stanje razviti. Slično tome, ljudi bez srodnih gena ili porodične istorije mentalnih bolesti i dalje mogu imati problema sa mentalnim zdravljem.

Stanja mentalnog zdravlja kao što su stres, depresija i anksioznost mogu se razviti usled osnovnih fizičkih zdravstvenih problema koji menjaju život, poput raka, dijabetesa i hroničnih bolova.

Najčešći poremećaji mentalnog zdravlja

Najčešće vrste mentalnih bolesti su sledeće:

• anksiozni poremećaji
• poremećaji raspoloženja
• šizofrenije

Anksiozni poremećaji

Prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju, anksiozni poremećaji su najčešći tip mentalnih bolesti.

Ukoliko imamo ovo stanje, odnosno imamo jak strah ili anksioznost on se uglavnom odnosi na određene predmete ili situacije.

Većina ljudi sa anksioznim poremećajem pokušaće da izbegne izlaganje situacijama koje bi im mogle postaći njihovu anksioznost.

Primeri anksioznih poremećaja uključuju:

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAD)

Američko psihijatrijsko društvo definiše GAD kao nesrazmernu brigu koja remeti svakodnevni život.

Ljudi takođe mogu iskusiti fizičke simptome koji uključuju:

• nemir
• umor
• napetost mišića
• prekinut san

Da bi se pokrenuli simptomi anksioznosti kod osoba sa generalnizovanim anksioznim poremećajem,  nije nužno potreban određeni “okidač”. Oni mogu iskusiti prekomernu anksioznost u susretu sa svakodnevnim situacijama koje ne predstavljaju direktnu opasnost, kao što su poslovi ili održavanje sastanaka. Osoba sa GAD-om može ponekad osetiti anksioznost bez ikakvog okidača.

Panični poremećaji ili napadi panike

Ljudi sa paničnim poremećajima doživljavaju redovne napade panike, koji uključuju iznenadni, silni teror ili osećaj neposredne katastrofe i smrti.

Fobije

Postoje različite vrste fobije:

• Jednostavne fobije: koje mogu da uključuju nesrazmeran i nerazumljiv strah od određenih predmeta, scenarija ili životinja. Čest je primer straha od pauka ili visine.
• Socijalna fobija: Ponekad poznata i kao socijalna anksioznost,koja predstavlja strah od podvrgavanja i izlaganja pred drugim ljudima. Osobe sa socijalnom fobijom često ograničavaju svoju izloženost socijalnom okruženju, jer time smanjuju stres izazvan ovakvim ponašanjem.
• Agorafobija: Ovaj termin se odnosi na strah od situacija u kojima bežanje može biti teško, kao što je boravak u liftu ili kretanje voza. Mnogi ovu fobiju pogrešno shvataju kao strah od boravka napolju.

Fobije su jako lične i lekari ne znaju svaku vrstu fobije. Može da postoji na hiljade fobija, jer ono što bi se jednoj osobi moglo činiti neobično, moglo bi predstavljati ozbiljan problem koji drugom dominira u svakodnevnom životu.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD)

Ljudi sa OCD imaju opsesije i prinude radnje koje prate opsesivne misli. Drugim rečima, doživljavaju stalne, stresne misli i snažan poriv za ponavljanjem određenje radnje, poput pranja ruku ili brisanjem prašine.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

PTSP se može javiti nakon što osoba doživi ili svedoči jako stresnom događaju ili traumatskom iskustvu. Tokom ovog iskustva, osoba koja je izložena jako stresnom događaju ili traumatskom iskustvu misli da su njen život ili životi drugih ljudi u opasnosti. Mogu se osećati uplašeno ili da nemaju kontrolu nad onim što se dešava. Ovi osećaji traume i straha tada mogu doprineti razvoju  Posttraumatskog stresnog poremećaja.

Poremećaji raspoloženja

Često poremećaje raspoloženja nazivamo poremećajima pažnje ili depresivnim poremećajima.

Osobe sa ovim stanjima imaju značajne promene u raspoloženju, uglavnom uključuju ili maniju, koja je period visoke energije i ushićenja, ili depresiju.

Primeri poremećaja raspoloženja uključuju:

• Depresija: Osoba sa depresijom doživljava konstantno loše raspoloženje i gubi interesovanje za aktivnosti i događaje u kojima je ranije uživala. Mogu osećati produženi period tuge ili ekstremne tuge, te je pružanje adekvatne podrške I empatije izuzetno značajno kod pomoći osobama koje pate od depresije
• Bipolarni poremećaj: Osoba sa bipolarnim poremećajem doživljava neobične promene svog raspoloženja, nivoa energije, nivoa aktivnosti i sposobnosti da nastavi sa svakodnevnim životom. Periodi visokog raspoloženja poznati su kao manične faze, dok depresivne faze dovode do lošeg raspoloženja. Pročitajte više o različitim vrstama bipolarnih ovde.
• Sezonski afektivni poremećaj (SAD): Smanjeno okidanje dnevnog svetla tokom jesenskih, zimskih i ranih prolećnih meseci pokreće ovu vrstu depresije. Najčešće je u zemljama daleko od ekvatora, odnosno na polovima.

Šizofreni poremećaji

Stručnjaci za mentalno zdravlje još uvek pokušavaju da utvrde da li je šizofrenija pojedinačni poremećaj ili grupa srodnih bolesti. To je izuzetno složeno stanje. Nacionalni institute za mentalno zdravlje navode da se prvi znaci šizofrenije obično razvijaju između 16 i 30 godina.

Osoba će u početku imati misli koje se čine fragmentiranim, a možda će im biti teško i da obrade informacije. Šizofrenija ima negativne i pozitivne simptome. Pozitivni simptomi uključuju zablude, poremećaje mišljenja i halucinacije. Negativni simptomi uključuju povlačenje, nedostatak motivacije i ravno ili neprikladno raspoloženje.

Rani znaci poremćaja mentalnog zdravlja

Već smo govorili o nekim znakovima poremećaja mentalnog zdravlja, ali želimo naglasiti koliko je važno da ne postoji fizički test, rendgen ili skeniranje koji pouzdano ukazuju na to da li je osoba razvila neku mentalnu bolest.

Međutim,  trebalo bi da pazimo na sledeće moguće simptome poremećaja mentalnog zdravlja:

• povlačenje od prijatelja, porodice i kolega
• izbegavanje aktivnosti u kojima bi normalno uživali
• previše ili premalo sna
• prejedanje ili izgladnjivanje
• osećanje beznadežnosti
• duži period konstantnog pada energije
• češća upotreba supstanci koje menjaju raspoloženje, uključujući alkohol i nikotin
• često izražanje neprijatnih emocija, naročito tuga i strah
• zbunjenost
• nemogućnost obavljanja svakodnevnih zadataka, poput odlaska na posao ili kuvanja obroka
• česte opsesivne misli ili sećanja koja se redovno pojavljuju
• razmišljanje o nanošenju fizičke štete sebi ili drugima
• čujete glasove
• često doživljavanje zabluda u svakodnevnim situacija

Lečenje

Postoje razne metode za pružanje pomoći i podrške kod problema poremećaja mentalnog zdravlja. Lečenje je individualno, a ono što deluje kod jedne osobe možda neće uspeti kod druge.

Neke strategije ili tretmani su uspešniji u kombinaciji sa drugima. Osoba koja živi sa hroničnim mentalnim poremećajem može odabrati različite opcije u različitim fazama svog života.

Pojedinac treba da blisko sarađuje sa lekarom koji im može pomoći da identifikuju svoje potrebe i pruži im odgovarajući tretman.

Tretmani mogu da uključuju:

Psihoterapiju ili terapiju razgovorom

Ova vrsta lečenja ima psihološki pristup lečenju mentalnih bolesti.

Primeri su transakciona analiza ili kognitivno-bihejvioralna terapija, terapija izlaganjem i dijalektička terapija ponašanja.

Psihijatri, psiholozi, psihoterapeuti i neki lekari primarne zdravstvene zaštite sprovode ovu vrstu tretmana i bitno je da imaju završenu adekvatnu edukaciju određenog psihoterapijskog usmerenja.

Često ljudi mešaju psihijatra i psihoterapeuta. Psihijatar može biti i psihoterapeut ukoliko je završio dodatnu edukaciju u trajanju od 5 i više godina.

Više o razlici između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta možete pročitati ovde.

Psihoterapija nam pomaže da shvatimo koren svojih mentalnih problema i počnemo da radimo na zdravijim obrascima mišljenja koji podržavaju svakodnevni život i smanjuju rizik od izolacije i samopovređivanja.

Lekovi

Neki ljudi uzimaju propisane lekove, poput antidepresiva, antipsihotika i anksiolitičkih lekova.

Iako određeni lekovi ne mogu izlečiti mentalne poremećaje, oni mogu poboljšati simptome i pomoći čoveku da nastavi socijalnu interakciju i normalnu rutinu dok radi na svom mentalnom zdravlju.

Neki od ovih lekova deluju pojačavanjem telesne apsorpcije hemikalija zbog kojih se osećaju dobro, poput serotonina, iz mozga. Ostali lekovi ili povećavaju ukupni nivo ovih hemikalija ili sprečavaju njihovu razgradnju ili uništavanje.

Samopomoć

Ukoliko se suočavamo sa poteškoćama u mentalnom zdravlju obično je potrebno da promenimo način života kako bi olakšali oporavak.

Takve promene mogu da uključuju smanjenje unosa alkohola, više spavanja i uravnoteženu i zdravu ishranu. Možda ćete morati skrativi radno vreme ili rešiti određene probleme u ličnim odnosima sa drugim ljudima koji potencijalno mogu naneti štetu vašem mentalnom zdravlju.

Ljudi sa bolestima kao što su anksioznost ili depresivni poremećaj mogu imati koristi od različitih tehnika opuštanja i duboke mišićne relaksacije, koje uključuju duboko disanje, meditaciju i mindfulnes.

Takoše, postojanje adekvatne mreže za podršku, bilo putem grupa za samopomoć ili bliskih prijatelja i porodice, može biti od ključne važnosti za oporavak od mentalnih bolesti.

Mitovi i činjenice o mentalnom zdravlju

U nastavku teksta vam donosimo nekoliko najčešćih mitova i činjenica o mentalnom zdravlju.

Mit: Ja ne mogu da imam problem sa mentalnim zdravljem.

Činjenica: Problemi sa mentalnim zdravljem mogu da imaju sve osobe i zapravo su vrlo česti.

Istraživanja u Sjedinjenoj Američkoj državi govore da je u 2014. godini svaka peta odrasla Amerikanka imala je problem sa mentalnim zdravljem; da je svaki deseta mlada osoba iskusila depresiji; da je jedan od 25 Amerikanaca živi je sa ozbiljnom mentalnom bolešću, poput šizofrenije, bipolarnog poremećaja ili depresije.

Samoubistvo je 10. vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama. To predstavlja gubitak više od 41.000 američkih života svake godine, više nego dvostruko više od broja života izgubljenih u ubistvima.

Mit: Deca nemaju mentalnih problema.

Činjenica: Čak i vrlo mala deca mogu pokazivati rane upozoravajuće znake zabrinutosti za mentalno zdravlje. Ovi problemi sa mentalnim zdravljem često se mogu klinički dijagnostikovati i mogu biti proizvod interakcije bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Polovina svih poremećaja mentalnog zdravlja pokazuju svoje prve znakove pre nego što osoba napuni 14 godina života, a tri četvrtine poremećaja mentalnog zdravlja započinju pre 24. godine. Nažalost, manje od 20% dece i adolescenata sa dijagnostifikovanim problemima mentalnog zdravlja prima adekvatan tretman koji im je potreban za poboljšanje mentalnog zdravlja. Rana podrška mentalnom zdravlju može pomoći detetu pre nego što problemi ometaju druge razvojne potrebe.

Mit: Ljudi sa mentalnim problemima su nasilni i nepredvidivi.

Činjenica: Većina ljudi sa mentalnim bolestima nije nasilna i samo 3% –5% nasilnih radnji može se pripisati osobama koje žive sa ozbiljnim mentalnim bolestima. U stvari, ljudi sa teškim mentalnim bolestima imaju više od 10 puta veće šanse da budu žrtve zločina iz mržnje od opšte populacije stanovništva. Verovatno poznajete nekoga sa mentalnim problemom, a da to ni ne shvatate, jer su mnogi ljudi sa mentalnim problemima izuzetno aktivni i produktivni članovi naših zajednica.

Mit: Nema nade ni pomoći za ljude sa mentalnim problemima. Jednom kada prijatelj ili član porodice razvije probleme sa mentalnim zdravljem, on ili ona se nikada neće oporaviti.

Činjenica: Studije pokazuju da ljudi sa mentalnim problemima postaju bolji i mnogi se potpuno oporavljaju. Oporavak se odnosi na proces u kojem su ljudi sposobni da žive, rade, uče i u potpunosti učestvuju u svojim zajednicama. Danas postoje različiti sistemi podrške i postoje tretmani, usluge i sistemi podrške koji dovode do rješavanja problema mentalnog zdravlja.

Mit: Ne mogu ništa da uradim za osobu sa mentalnim problemima.

Činjenica: Prijatelji i nama drage osobe mogu napraviti mnogo toga za osobe sa poremećijama mentalnog zdravlja i mogu imati važnu ulogu I uticaj u pomoćo nekome tokom lečenju

Šta mi možemo učiniti:

• Pružiti pomoć i staviti do znanja da ste na raspolaganju za pomoć i podršku
• Pomagati u procesu liječenja
• Učiti i razmenjivati činjenice o mentalnom zdravlju, posebno ako čujete nešto što nije istina
• Ponašajte se s poštovanjem, baš kao i prema bilo kome drugom
• Odbijajte da ih definiše dijagnozom ili korišćenje oznaka poput „lud“, “blesav” i slično, što bi dalo određenu etiketu osobi

Mit: Terapija i samopomoć su gubljenje vremena. Zašto se mučiti kad možete samo popiti pilulu?

Činjenica: Lečenje mentalnih problema varira u zavisnosti od pojedinca i može uključivati lekove, terapiju ili oboje. Mnogi pojedinci rade sa sistemom podrške tokom procesa ozdravljenja i oporavka.

Mit: Prevencija ne deluje. Nemoguće je sprečiti mentalne bolesti.

Činjenica: Prevencija mentalnih, emocionalnih i poremećaja ponašanja usredsređena je na bavljenje poznatim faktorima rizika kao što je izloženost trauma, koja može uticati na šanse da deca, mladi I odrasli budu izloženi riziku za razvoj nekog od mentalnih poremećaja.

Promovisanje socijalnih vještina i emocionalne pismenosti kod dece i mladih dovodi do:

• Povećanja produktivnosti
• Bolji rezultate u obrazovanje
• Niža stopa kriminala
• Poboljšanje kvaliteta života
• Povećan životni vek
• Poboljšanje porodičnog života

Mit: Lične slabosti i karakter dovodi do poremećaje mentalnog zdravlja.

Činjenica: Problemi sa mentalnim zdravljem nemaju nikakve veze sa lenjošću ili tim da “smo slabi” i mnogim ljudima je potrebna pomoć da bi se osećali bolje. Mnogi faktori doprinose problemima mentalnog zdravlja, uključujući:

• Biološke faktore, kao što su geni, fizička bolest, povreda ili hemija mozga
• Životna iskustva, poput traume ili istorije zlostavljanja
• Porodična istorija mentalnih problema

Napominjemo da ljudi sa mentalnim problemima mogu da ozdrave ukoliko im je pruženo adekvatno lečenje i podrška, te mnogi od njih se u potpunosti oporave.