Partnersko Savetovanje

Savetovanje za Parove

Namenjeno je za parove koji imaju česte konflikte, problem u komunikaciji, tenziju, kod kojih osećaj neispunjenosti i nezadovoljstva odnosom počinje da dominira. Partnerima koji su se udaljili, naišli u svom odnosu na promenu, poteškoće, krizu, koje ne mogu da prevaziđu.

Rad sa psihoterapeutom omogućava da na drugačiji način sagledaju svoj odnos i problem, nauče da čuju jedno drugo, steknu novi uvid u partnerovo ponašanje i svoj odnos.

Kako naša ego stanja upravljaju sa nama

Mihajlo stalno dobija napade besa ako njegova životna saputnica zaboravi nešto što mu je važno. Nedavno je prilikom kupovine zaboravila da uzme njegovu omiljenu čokoladu i on je doslovno odlepio.

Sanja je bila preneražena – s njene tačke gledišta, naprosto je nedostajala samo čokolada. Činilo se, međutim, da su Mihajlo i njegov svet potpuno izbačeni iz koloseka.

Šta se tu desilo? Mihajlo nije svestan da je unutrašnje dete u njemu ono koje oseća da ga Sanja ne uvažava i ne poštuje dovoljno ako zaboravi da kupi njegovu omiljenu čokoladu.

On ne zna da razlog njegovog ogromnog besa nije Sanja i zaboravljena čokolada, nego mnogo dublja povreda iz prošlosti: naime, okolnost da majka nije ozbiljno shvatala njegove želje kad je bio dete.

Sanja je svojim propustom samo dosula so na ovu staru ranu. Ali pošto Mihajlo nije svestan odnosa između reakcije na Sanju i iskustva s majkom, on ne može mnogo da utiče na svoja osećanja i svoje ponašanje. Svađa oko čokolade nije jedini sukob ove vrste u njihovoj vezi.

I Mihajlo i Sanja  se  često svađaju oko banalnih stvari jer ni jedno ni drugo nisu svesni do čega im je stvarno stalo. I Sanjom, naime, upravlja njeno unutrašnje dete, baš kao i Mihajlom. Njeno unutrašnje dete veoma osetljivo reaguje na kritike jer je svojevremeno svojim roditeljima retko bila sasvim po volji.

Mihajlovi napadi besa koje ona vidi bez razloga u Sanji izazivaju stara osećanja deteta.

Ona se tada oseća malom i bezvrednom i reaguje na odgovarajući način – povređeno i uvređeno. Ponekad oboje pomišljaju čak i da bi bolje bilo da se rastanu jer se toliko često dokače oko sitnica i pritom tako duboko povređuju jedno drugo.

Ali ako bi imali uvid u čežnje i povrede svog unutrašnjeg deteta, mogli bi da porazgovaraju o tome, umesto da se na površini svađaju oko zaboravljene čokolade ili preosetljivosti na kritike.

Tada bi se sigurno mnogo bolje razumeli. I zbližili bi se umesto što se uzajamno napadaju. Pritom ovo neznanje o svom unutrašnjem detetu nije samo razlog sukoba u odnosima parova.

I u  mnogim drugim sukobima – ako znamo kontekst – možemo da vidimo da tu nemamo odrasle s jakom samosvešću koji rešavaju nastali sukob, već unutrašnju decu koja se međusobno bore. Recimo onda kada zaposleni na šefovu kritiku reaguje tako što odbaci posao, ili kada neki državnik na povredu državne granice od strane nekog drugog državnika odgovori vojnim napadom. Neznanje o tom unutrašnjem detetu čini da su mnogi nezadovoljni sobom i svojim životom, da među ljudima nastaju sukobi i da ti sukobi često nekontrolisano eskaliraju…

Bračna i partnerska terapija

Možda deluje da je u današnje vreme gotovo nemoguće izgraditi ili održati zdravu i srećnu vezu.

Partnerska terapija - srcećna veza

Uz sav pridodati stres uzrokovan radom u digitalnoj eri, sveprisutnim društvenim medijima i vratolomnim tempom kojim živimo u današnje vreme, negovanje dobrog odnosa sa svojim partnerom može delovati kao jedan od Herkulovih podviga (neverovatne snage, obima, intenziteta ili težine). 

Iako se nijedna veza ne zasniva samo na lepim stvarima, nije nemoguće uživati u funkcionalnoj, pozitivnoj i obostrano blagotvornoj vezi. Možda će zahtevati malo truda od strane oba partnera, ali ključevi uspeha su vam na dohvat ruke. 

Bilo da Vi i vaša voljena osoba teško nalazite vremena jedno za drugo, da vam je teško da uspostavite efikasnu komunikaciju, ili da se suočavate sa nečim stresnijim od uobičajenih problema današnjih odnosa, terapija partnerskih odnosa, poznata i kao partnersko savetovanje, savetovanje parova ili terapija parova, može biti važan ključ uspeha veze bilo kog da ste roda ili seksualne orijentacije.

Nastavite da čitate ovaj tekst da biste saznali više o tome kako terapija partnerskih odnosa može doneti dobrobit čak i najstabilnijim i najsolidnijim parovima.

Razlozi za nesuglasice među partnerima mogu biti različiti:

  • Nedostatak emocionalne povezanosti
  • Partner ne želi decu
  • Različite želje oko broja dece koje partneri žele
  • Neslaganje oko načina vaspitanja dece
  • Način raspolaganja novcem
  • Neslaganje oko kućnih poslova
  • Preljuba, neverstvo
  • Proces razilaženja sa partnerom
  • Razvod
  • Neslaganje oko seksualnih potreba partnera
  • Mnogi drugi problemi sa partnerom

 

 

Kako terapija partnerskih odnosa može da pomogne?

Postoji mnogo različitih vrsta terapije koje se mogu primeniti u kontekstu odnosa ali sve one imaju isti cilj: poboljšati odnos.

Terapija za parove

Generalno, termin „partnerska terapija (ili savetovanje)“ se odnosi na terapiju odraslih osoba koje su u romantičnoj vezi mada sigurno postoje i druge vrste odnosa kojima ova terapija može doneti korist (Good Therapy, 2017).  

Priroda interakcije među ljudima neizbežno rezultira nekim neslaganjima, pitanjima ili problemima. Ova prirodna tendencija biva izraženija u dugotrajnim odnosima kao što je npr.bračni odnos bilo da ste sa partnerom istog ili suprotnog pola. Što više vremena provodimo sa nekim, veća je verovatnoća da ćemo se na kraju suočiti sa izazovom koji dovodi vezu u opasnost. 

Iako je za očekivanje da se parovi ponekad ne slažu, ili se čak obračunavaju (naravno ne fizički), nego verbalno, postoji tanka linija između onoga što se smatra normalnim stresom u vezi i ozbiljnijim problemom.

Šta mi kao bračni terapeuti možemo da učinimo za Vas?

Pa kao prvo, česta predrasuda je da morate biti u braku da biste došli na bračnu terapiju. Zato se bračna terapija zove i partnerska terapija, jer ne morate biti u braku da biste želeli terapiju sa Vašim partnerom, niti morate biti suprotnog pola. Partnerskio ili bračno savetovanje može da pomogne paru koji se suočava sa bilo kojom problematikom, bilo da se njegova pomoć svodi na podučavanje para o tome šta su zdrave nesuglasice u odnosu i šta je jasna rasprava ili da se radi o identifikovanju i rešavanju problema koji ozbiljno ugrožavaju vezu.

5 osnovnih principa partnerskih odnosa

Ciljevi terapijskog iskustva svakog para, pa čak i svake sesije zasebno, mogu se razlikovati u zavisnosti od problema sa kojima se parovi suočavaju ali postoji pet osnovnih principa kojima se vodi svaka terapija partnerskih odnosa (Whitbourne, 2012). 

1. Promeniti stavove koje par ima o odnosu

Često se uhvatimo poznatih obrazaca ponašanja i mišljenja, zbog kojih možemo da izgubimo iz vida širu sliku. Možda imamo slepu mrlju kada je reč o načinima kojima sami doprinosimo problemima u odnosu dok se istovremeno fokusiramo na to šta naš partner „radi pogrešno.“ 

Psihoterapeut je tu da pomogne paru da napravi jedan korak unazad kako bi zauzeli objektivniji pogled na vezu uopšte, kao i da bi sagledali specifične probleme sa kojima se suočavaju. Tu smo da ohrabrimo  par da prestane da razmišljaju o krivici i da počnu da rade zajedno, kao tim, na rešavanju svojih problema. 

2. Promeniti svako disfunkcionano ponašanje

Možda je jedan od najvažnijih poslova nas terapeuta koji se bavi partnerskim odnosima, da pomognemo klijentima da promene svoje ponašanje jedno prema drugom, a posebno ona ponašanja koja su potencijalno štetna. Čak i oni koji imaju najbolju nameru mogu nehotice naneti partneru  bol ili štetu, bilo da je reč o fizičkoj, psihološkoj ili emocionalnoj šteti.

Savetovanje za parove

Terapeut je tu da zajedno sa Vama identifikuje ova ponašanja i vodi kroz proces prepoznavanja, priznavanja i promene. Ova ponašanja mogu podrazumevati bilo šta, od nezdravih navika u komunikaciji pa i do fizičkog nasilja. U nekim ekstremnim slučajevima, terapeut može da preporuči da se partneri nakratko razdvoje ili da jedan, ili oba člana para krenu na dodatno lečenje ili terapiju specifičnog problema kao što je zloupotreba supstanci.  

3. Smanjiti emocionalno izbegavanje 

Komunikacija je temelj svakog odnosa, bilo da je reč o izgovorenim rečima, znakovnom jeziku, tekstualnim ili elektronskim porukama (e-mail, prim. prev.) ili govoru tela. Da bi veza cvetala, oba partnera u njoj moraju međusobno deliti svoja osećanja. Iako svako od nas ima sopstveni nivo prijatnosti kada je u pitanju razmena misli i osećanja, postoji minimalni nivo komunikacije koji je nužan da bi se obezbedio zdrav odnos. 

Bračna terapija je tu da pomogne paru da iskažu osećanja kojih se možda plaše da podele međusobno, ili osećaju nelagodu da ih podele. 

Strah koči efikasnu komunikaciju a terapeut je tu da sarađuje sa parom kako bi olakšao svaki strah koji okružuje čin deljenja osećanja. 

4. Poboljšati komunikaciju

Kao što je ranije napomenuto, komunikacija je od ključne važnosti za popravljanje i održavanje dobrih odnosa. Pored toga što treba podsticati parove da dele osećanja međusobno, parovi moraju da nauče kako da konstruktivno komuniciraju jedno s drugim uopšte.

Da bismo podučili par o tome šta je zdrava komunikacija i koje zamke treba  da izbegavaju pri međusobnom deljenju, terapeut u partnerskoj terapiji može da Vas poduči kako da poboljšate vlastite veštine komunikacije. Ovde nije naglasak na samoj komunikaciji, već na efikasnoj komunikaciji, što zahteva aktivno slušanje i empatiju. 

5. Promovisanje snaga 

Terapeut koji praktikuje upotrebu tehnika pozitivne psihologije će se verovatno više od ostalih terapeuta usredsrediti na ovaj princip, ali će i ostali vidovi partnerske terapije raditi na ovom u određenoj meri. Svaka veza poseduje svoje snage i slabosti i dok će veći deo terapije biti usredsređen na slabosti, efikasna terapija će takođe podržati i raditi na poboljšanju snaga koje par poseduje.

Dobar terapeut koji se bavi partnerskim odnosima će pomoći parovima da prepoznaju svoje snage, ali i omogućiti im da sami prepoznaju šta je to najbolje unutar njihovog odnosa. Korišćenje prednosti snaga, može da podrazumeva češće bavljenje nekim specifičnim ponašanjima, promenu celokupnog pogleda na vezu ili jednostavno učenje da se više zadržavate na pozitivnim nego na negativnim stranama odnosa. 

Usredsređivanje na ovih pet principa rada, može da pruži klijentima alate koji su im neophodni da se zajednički suoče s izazovima u vezi i izađu iz njih jači nego ikad.

Koja teorija romantičnih odnosa vam se najviše dopada?

Postoje različite vrste terapija partnerskih odnosa, što odražava postojanje brojnih, različitih teorija o partnerskim odnosima koje se mogu naći u poznatoj literaturi.

Iako je gore navedenih pet principa koji su osnovni gradivni element partnerske terapije, u praksi postoje brojni različiti načini njihovog sprovođenja

Neke teorije odnosa se međusobno dopunjuju i unapređuju, dok se druge takmiče da objasne uobičajena ponašanja ili specifične stavove dobijene u istraživanjima veza i odnosa. 

Navešćemo Vam i neke od najčešće korišćenih teorija odnosa. Ove teorije ne predstavljaju sveobuhvatni pregled svih teorija ali pružaju dobar osnov psihologije odnosa.

Teorija socijalne razmene

Jedna od najuticajnijih teorija u psihologiji odnosa je Teorija socijalne razmene. 

Ova teorija je zasnovana na ideji da su sve veze (uključujući i neromantične) zasnovane na razmeni između pojedinaca ili „davanju i uzimanju“ (Cherry, 2017). Posmatrajući u svetlu osnovnih teorija ekonomije, politike pa čak i filozofije, ovaj proces razmene ima za cilj da maksimizuje dobitke odnosa a minimizuje troškove koji ga prate.

Kao što vlasnici firmi i rukovodioci procenjuju gubitke i dobitke pri razmatranju svojih mogućnosti, teorija socijalne razmene kaže da ljudi primenjuju istu ovu tehniku kada razmišljaju da li da započnu ili da nastave s nekim odnosima. Ako utvrde da su gubici veći od dobitaka, oni prekidaju odnos (Cherry, 2017). 

Međutim, ovaj proces se ne zasniva samo na međusobnoj razmeni dve osobe. Postoje tri važne komponente koje utiču na naše odluke o vezi

  1. Ravnoteža između onoga što ulažemo u vezu (onoga što dajemo) i onoga šta dobijamo od nje (šta uzimamo)
  2. Kakvu vrstu odnosa osećamo da zaslužujemo
  3. Šanse za bolji odnos sa nekim drugim (Changing Works, n.d.)

Ova tri faktora utiču na to kako se odnosimo prema vezama i kako razmišljamo kada razmatramo da li da započnemo neki odnos, uložimo više vremena i energije ili odustanemo od njega. 

Koristeći ova tri faktora, razvijamo nivo za poređenje – standard kog se držimo kad procenjujemo odnos onoga šta dajemo i šta dobijamo od veze (Changing Works, n.d.) Različite vrste odnosa će verovatno imati i različite standarde – npr. možda ćete želeti približno jednak odnos davanja i dobijanja u romantičnoj vezi, dok ćete biti daleko blaži kada je u pitanju ono što ste voljni da pružite detetu ili nekome koga mentorišete. 

Ovo poređenje je ključni deo razmatranja šta i kako dalje s odnosima u kojima smo, ali su odluke koje donosimo pod uticajem načina na koji doživljavamo svet i ljude uopšte. Ako verujemo da je svet pun zabavnih, zanimljivih, kompatibilnih  ljudi, veća je verovatnoća da ćemo odustati od onih veza u kojima je visok odnos između onoga što dajemo i što dobijamo, mada bismo i ovo istrpeli ukoliko verujemo da nećemo lako naći bolju vezu (Changing Works, n.d.)

Ova teorija je korisna za objašnjenje i predikciju toka veze, ali ne daje sva objašnjenja. Mnogi smatraju da je srodnost ove teorije sa ekonomijom i političkom filozofijom suviše „matematička“ i da joj nedostaju neke ličnije emocionalne komponente odnosa (Fournier, 2016).

Teorija afektivnog vezivanja

Ova teorija, popularna u psihologiji odnosa, ističe da su najvažniji činioci koji utiču na naše odnose tokom života, zapravo prve veze koje u životu stvorimo

Ova teorija se zasniva na radu Džona Bolbija (John Bowlby), psihoanalitičara koji je istraživao efekte odvajanja beba od njihovih roditelja (Fraley, 2010). 

Njegova teorija se zasnivala na tome da su ekstremna ponašanja koja bebe pokazuju (plakanje, vrištanje, pripijanje itd.) kako bi izbegle odvajanje ili se ponovo vratile roditelju, zapravo evolucioni mehanizmi, ponašanja koja su se usađivala kroz generacije, kako bi se osigurala zaštita i briga koju pružaju roditelji ili roditelj. 

Ova ponašanja su prirodni odgovor na mogućnost gubitka datih prednosti preživljavanja koje pruža primarni staratelj. Budući da je veća verovatnoća da prežive bebe koje se ovako ponašaju, ovi nagoni su odabrani prirodnom selekcijom i vremenom su jačali. 

Ova ponašanja čine ono što je Bolbi nazvao „sistem ponašanja vezivanja“ a to je sistem koji nas vodi u našim obrascima i navikama formiranja i održavanja odnosa (Fraley, 2010). 

Istraživanje Bolbijeve teorije afektivnog vezivanja pokazalo je da deca koja su dovedena u nepoznatu situaciju (a koja uključuje odvajanje i ponovno povezivanje s roditeljem), uglavnom reaguju na jedan od sledeća tri načina (Fraley, 2010): 

1) Sigurni stil afektivne vezanosti

Ova deca su pokazivala tugu nakon odvajanja od roditelja ali su tražila utehu i lako bivala utešena po povratku roditelja. 

2) Anksiozno – ambivalentni stil vezanosti

Manja grupa dece je doživela veći nivo nelagodnosti, i činilo se da su nakon ponovnog spajanja sa roditeljem (roditeljima) istovremeno tražila utehu ali ih i izbegavala, pokušavajući da ih „kazne“ zbog odlaska. 

3) Anksiozno – izbegavajući stil vezanosti

U treći obrazac afektivnog vezivanja spadaju ona deca koja nisu pokazivala stres, pa ni minimalan, usled odvajanja od roditelja i ignorisala su roditelje nakon ponovnog spajanja ili su ih aktivno izbegavala. 

Jasno je da su stilovi afektivne vezanosti posledica odnosa koji deca imaju sa primarnim starateljem; oni koji su dobijali podršku i ljubav od roditelja, verovatno će formirati sigurni stil vezivanja, dok će oni koji imaju iskustvo nedoslednog ponašanja ili zanemarivanja od strane roditelja osećati anksioznost u vezi sa svojim roditeljima. 

Međutim, teorija afektivnog vezivanja kod odraslih osoba, ide korak dalje: prema ovoj teoriji, odnosi koje formiramo kao odrasle osobe (naročito intimni odnosi) su takođe direktno u vezi sa stilovima afektivnog vezivanja iz detinjstva i brige koju smo dobijali od roditelja (Firestone, 2013b). 

Psiholog Liza Fajerston (Lisa Firestone, 2013b) ističe stilove afektivne vezanosti odraslih koji slede isti opšti obrazac opisan u redovima iznad

1) Sigurni stil afektivnog vezivanja

Veća je verovatnoća da će ove odrasle osobe biti zadovoljne svojim odnosima, osećajući se sigurno i povezano sa partnerom, bez da osećaju nuždu da budu stalno (fizički) zajedno. Njihove veze će verovatno karakterisati iskrenost, podrška, nezavisnost i duboka emocionalna povezanost. 

2) Anksiozno – preokupirani stil vezivanja

Oni koji formiraju manje sigurne odnose sa svojim partnerima mogu očajnički želeti ljubav ili naklonost i osećati da je partner dužan da ih „upotpuni“ ili reši njihove probleme. 

Iako u svojim intimnim vezama čeznu za sigurnošću i bezbednošću, oni se mogu ponašati na način da odguruju svog partnera umesto da ga drže uz sebe. Manifestacije njihovih strahova u ponašanju mogu podrazumevati nametljivost, zahtevnost, ljubomoru ili lako uznemirenje na manje povode.

3) Odbacujuće izbegavajući stil vezivanja

Jedan od dva tipa izbegavajućeg stila vezivanja kod odraslih osoba. Ljudi sa ovakvim stilom vezivanja se uglavnom drže podalje od drugih. Oni mogu osećati da im nije potrebna veza sa ljudima kako bi preživeli ili napredovali i mogu insistirati na svojoj nezavisnosti i odvojenosti od drugih. 

Te osobe su često u stanju da se emocionalno „isključe“ kada se pojavi potencijalno štetan scenario, kao što je ozbiljna rasprava sa partnerom ili pretnja opstanku veze. 

4) Bojažljivo izbegavajući stil vezivanja 

Drugi tip izbegavajućeg stila vezivanja odraslih osoba manifestuje se više kao ambivalentnost. Ljudi sa ovim stilom afektivnog vezivanja uglavnom pokušavaju da izbegnu svoja osećanja jer bivaju lako preplavljeni njima. Oni mogu imati nepredvidive ili nagle promene raspoloženja i strah da ih partner ne povredi.

Ove osobe istovremeno bivaju privučene od strane partnera ili potencijalnog partnera i plaše se zbližavanja. Ne iznenađuje što ovaj stil vezivanja otežava formiranje i održavanje značajnih, zdravih odnosa sa drugima. 

Ova teorija pruža intuitivno i efikasno objašnjenje zašto se ponašamo onako kako se ponašamo u vezama koje formiramo kao odrasli. Naravno, odnosi koje smo imali sa roditeljima nisu jedini faktori koji utiču na veze koje formiramo u odraslom dobu, ali je jasno da igraju veliku ulogu u tome kako se odnosimo prema drugima kao odrasli.

Triangularna (trouglasta) teorija ljubavi

Ova teorija tvrdi da u svim intimnim vezama postoje tri komponente. Komponente se mogu razlikovati po stepenu uticaja, ali su sve tri u izvesnoj meri prisutne u svakoj intimnoj vezi.

Tri komponente su: 

  1. Intimnost Osećanje bliskosti i povezanosti sa partnerom koje određuje „toplinu“ odnosa. 
  2. Strast Komponenta koja nas često tera da se upustimo u ljubavni odnos, manifestujući se kao ljubav, međusobna privlačnost, uzbuđenje i seksualna aktivnost. 
  3. Odluka / Posvećenost – Poslednja komponenta podrazumeva s početka odluku o započinjanju ljubavnog odnosa a kasnije i o nastavku  odnosa; ova komponenta je odgovorna za ponašanja koja održavaju ili prekidaju odnos (Sternberg, n. d.)

Komponente nisu nezavisne jedna od druge; mogu da interreaguju i utiču jedna na drugu, čineći da odnos ne izgleda kao matematički problem nego kao umetničko delo. Npr, visok nivo strasti na početku veze može pokrenuti želju da postanete intimniji sa partnerom, dok pojačana intimnost može uticati na nivo posvećenosti u vezi. 

Višestruke kombinacije ove tri komponente rezultiraju u osam različitih vrsta ljubavi

  1. Stanje ne-ljubavi – odsustvo sve tri komponente
  2. Sviđanje / dopadanje – samo intimnosti, bez strasti i posvećenosti
  3. Zaljubljenost – samo strast, bez intime i posvećenosti 
  4. Prazna ljubav (privrženost) – samo posvećenost, bez intimnosti i strasti
  5. Romantična ljubav – prisustvo intimnosti i strasti, bez posvećenosti
  6. Saosećajna ljubav – prisustvo intimnosti i posvećenosti ali ne i strasti
  7. Nezrela / detinjasta ljubav – prisutne su strast i posvećenost ali nema intimnosti
  8. Savršena / besprekorna ljubav – prisutne su sve tri komponente (Sternberg, n. d.)

Savršena ljubav je ona vrsta odnosa kojoj se većina nas nada, gde uživamo u strasti, intimnosti i posvećenosti unutar svog ljubavnog odnosa. 

Saosećajna ljubav je karakteristična za starije parove koji dužinu svojih veza izražavaju u decenijama, ne u godinama. Zaljubljenost je ona vrsta ljubavi koju osećamo na početku nove veze, obeležena je burnom strastvenošću za našim novim partnerom, ali bez intimnosti i posvećenosti koje može doneti samo vreme provedeno zajedno. 

Takođe, moguće je pomerati se kroz ove vrste ljubavi u jednoj vezi. Veza može započeti kao sviđanje ili naklonost, preći u zaljubljenost, prerasti u romantičnu ljubav, napredovati u savršenu ljubav i polako ići ka saosećajnoj ljubavi kako veza dobija na godinama. 

Iako je „čista“ forma ovih osam tipova veza retka, one obezbeđuju koristan okvir za priču i razlikovanje različitih vrsta ljubavi.

Sa kakvim se problemima suočavate?

Bez obzira koja vam se teorija romantičnih veza najviše dopada, razlozi zbog kojih par traži stručnu pomoć u održavanju ili popravljanju svoje veze su brojni.

Partnerske nesuglasice

Ovi razlozi obuhvataju nešto od sledećeg: 

  • Problemi u komunikaciji, bilo da je u pitanju nedovoljno komunikacije, neusaglašenost ili loša komunikacija
  • Predbračno savetovanje tokom kog parovi ulažu svoje vreme i energiju da bi obezbedili dobru osnovu za brak 
  • Seksualni problemi koji dovode do frustriranosti, besa, neprijatnosti, stida, ozlojeđenosti i/ili anksioznosti kod jednog ili oba partnera
  • Preljuba i neverstvo ukazuju na fizičku ili emocionalnu prevaru ili obe
  • Pomoć u snalaženju u drugim vezama, što može imati ogroman uticaj na romantični odnos
  • Netradicionalni odnosi kao što su poliamorija ili aseksualni odnosi koji mogu pokrenuti druga pitanja pored onih koja se često javljaju u tradicionalnim, romantičnim odnosima
  • Mešane porodice, jer se porodice sa očuhom/maćehom i/ili njihovom decom, često suočavaju sa jedinstvenim izazovima
  • Kraj odnosa koji uključuje razvod ili smrt partnera donoseći specifične emocije kao što su žalost, bes i tuga
  • Problemi digitalnog doba, odnosno problemi koji proizilaze iz korišćenja savremene tehnologije, uključujući osećaj zanemarenosti, osećaj nesigurnosti u vezi sa vašim ili, digitalnim odnosima vašeg partnera i zamke komuniciranja putem elektronske pošte, poruka, tvitova
  • Pitanja poverenja koja često čine najveći deo stresa u vezi i mogu direktno ili indirektno dovesti do drugih problema (Harmon, 2017)

Ova lista nije konačni spisak razloga zbog kojih bi par mogao doći na savetovanje, ali obuhvata neke od najčešćih problema koji klijenta dovode do kvalifikovanog terapeuta.

Šta očekivati na terapiji?

U zavisnosti od specifičnosti problema za čije rešavanje klijenti traže pomoć, terapeuti koriste mnogo različitih tehnika, vežbi i alata na svojim sesijama; međutim, postoji spisak pitanja i aktivnosti na koje ćete verovatno naići u svakoj vrsti terapije.

Torin Klosovski (Thorin Klosowski, 2013.) terapeut koji se bavi odnosima, daje osnovni pregled onoga što možete očekivati na terapiji partnerskih odnosa

  1. Pitanja – o vama, vašem partneru, vašim ličnim istorijama, o vašem odnosu i istoriji vas, kao para
  2. Teške rasprave – nikada nije lako razgovarati o svojim problemima, naročito kada svoje probleme izlažete pred drugom osobom u prostoriji 
  3. Razgovor o napretku terapije – budite spremni da razgovarate o tome kako vam terapija pomaže, kako vas povređuje ili se ne menja ništa tokom sesije; terapijski rad se razlikuje od para do para, ali ono što je zajednička tema je pitanje napretka u terapijskom radu

Ove tri komponente su praktično univerzalne u terapijskom radu s parovima. Uvek će biti potreban jedan period da se terapeut uputi u to šta se događa unutar veze, koji su problemi sa kojima se par suočava i kako sama terapija napreduje.

Intervencije i vežbe u terapiji partnerskih odnosa

U zavisnosti od tipa terapije ili savetovanja na koje idete odnosno onoga što terapeut oceni kao blagotvorno za Vas i Vašu vezu, bićete podvrgnuti i konkretnijim pitanjima, teorijama, vežbama i diskusijama. 

U nastavku je opisano nekoliko najpopularnijih metoda i tehnika koje se praktikuju pri rešavanju problema partnerskih odnosa.

Pokazivanje zahvalnosti

Ova vežba može izgledati veoma pojednostavljeno. Svakako je u pitanju jednostavna vežba, ali ne treba potcenjivati moć pokazivanja zahvalnosti.

Par se može smenjivati tokom vežbe, tako da svako od partnera ima priliku da se zahvali i da čuje zahvalnost svog partnera. 

Počnite tako što ćete se okrenuti jedno prema drugom, vodeći računa da uspostavite kontakt očima. 

Jedan od partnera počinje opisivanjem jedne stvari koju voli ili ceni kod svog partnera / partnerke. Npr, jedan partner bi mogao da kaže: “Volim što on pere sudove, jer ja mrzim to da radim.” Ili: “Volim njen smisao za humor – uvek uspe da me nasmeje šalom ili nekom smešnom igrom reči” (Meyerson, 2008). 

Zatim se drugi partner uključuje u proceduru (tj. izražava zahvalnost svom partneru). U gore navedenim primerima, ovi odgovori bi mogli da zvuče na sledeći način: “Znači, stvarno voliš što perem sudove kod kuće?” ili: “Stvarno voliš moj smisao za humor, čak i kad pravim glupe šale?” 

Kada drugi partner iskaže svoju zahvalnost, prvi partner objašnjava šta za njega znači spomenuti čin ili osobina, koristeći rečenicu: “Za mene je to posebno zato što…” 

Npr, partner koji ceni to što druga osoba pospremi sto nakon obroka, može reći: “Za mene je ovo posebno zato što čini da se osećam voljeno i zbrinuto jer si mi skinuo teret s leđa.” Partner koji je zahvalan zbog njenog smisla za humor bi mogao reći: “Ovo je za mene tako posebno jer mislim da je smisao za humor i zabavu važan za vezu, a ja se osećam dobro kad me zasmejava.” 

Zatim će drugi partner ponovo reflektovati kompliment prvom, da bi mu potvrdio da razume šta je što ceni i da bi prihvatio kompliment (Meyerson, 2008).  

Ova jednostavna vežba, ne samo što ohrabruje parove da primete i međusobno podele šta je to što vole jedno kod drugog, već im istovremeno daje priliku da nauče koje su im vrednosti, pojedinačne ali i kao para. Ovo im može pomoći da otkriju neke nove načine povezivanja na dubljem nivou ili da poboljšaju kvalitetne aspekte svog odnosa. 

Potencijalni pozitivni ishodi ove vežbe su brojni i praktično nema rizika kada je ova vežba u pitanju.

Čudesno pitanje

Čudesno pitanje – stara zamena za brojne vrste terapija. Ovo pitanje se može koristiti u individualnoj ali i u terapiji parova, a može se primeniti na širok spektar situacija, pitanja i problema. 

Opšta ideja ove tehnike je da pomogne klijentu (ili paru) da objasne svoje potrebe i želje i da pomogne terapeutu da bolje razume šta je to što se njegov(i) klijent(i) nada(ju) da će postići u toku terapijskog rada. Posebno je korisno onima koji nikada nisu razjasnili šta je to što žele od veze, bilo za sebe ili za svog partnera. 

Ovo pitanje se može formulisati na sledeći način (Howes, 2010): 

“Pretpostavimo da se noćas, dok si spavao, dogodilo neko čudo. Kad se sutra probudiš, na osnovu kojih stvari bi primetio da ti je život odjednom postao bolji?”

Čak i ako jedan ili oba klijenta opišu ishod koji je apsoutno nemoguće postići, njihov odgovor i dalje može biti koristan za razumevanje njihovih ciljeva. U ovakvom nemogućem scenariju za budućnost, terapeut može dublje da zagrebe i postavi pitanje: “Kakvu bi razliku to napravilo?” (Howes, 2010).

Ovo pitanje pomaže partnerima da poveruju u pozitivniju budućnost svoje veze, budućnost u kojoj se rešavaju njihovi problemi.  Može da rezultira većom motivacijom za rad na poboljšanju odnosa, povećanim poverenjem u efikasnost terapije partnerskih odnosa, pa čak i trenutnim (ali postepenim) poboljšanjem interakcije partnera.

Partnerska_terapija_LGBT

Zajednički kvaliteti

Ponekad je važno podsetiti par na stvari koje su im zajedničke, jer to može da ojača međusobna osećanja i poveća poverenje u sposobnost da reše svoje probleme. Ova vežba pruža priliku da se podsete šta je to što ih čini dobrim parom i zbog čega se vredi boriti za obnavljanje, poboljšanje ili ponovno razbuktavanje odnosa. 

Vežbanka “Zajednički kvaliteti” daje partnerima instrukciju da popune osam različitih odeljaka sa najmanje tri stvari koje su im zajedničke. Par može da popunjava ovaj radni list zajedno, diskutujući i podsećajući se međusobno kako se kreću kroz zadatke, ili odvojeno, pri čemu se na samom kraju porede odgovori i primećuju sličnosti i razlike. 

U pitanju je sledećih osam odeljaka

  • Voleli bismo da posetimo…
  • Filmovi, knjige i muzika koja nam se sviđa…
  • Dobro se zabavljamo kad… 
  • Kao par, dobri smo u … 
  • Naše slabosti kao para su … 
  • Jedinstvene stvari koje su nam zajedničke su …
  • Ljudski kvaliteti koje cenimo su …
  • Tri cilja za budućnost koje imamo… 

Osim što olakšava smislenu diskusiju i prisećanje pozitivnih aspekata veze, ovaj radni list nudi parovima priliku da identifikuju snage i slabosti svog odnosa i da planiraju zajedničku budućnost

Kao što je i ranije napominjano, od ključne važnosti je prepoznati i promovisati ono što je pozitivno u odnosu, ali i prepoznati i pozabaviti se onim što je negativno. 

Razvoj i razjašnjavanje budućih ciljeva je takođe ključna komponenta u terapiji parova. Važno je otkriti da li su partneri na istoj strani, kada je reč o kratkoročnim ili dugoročnim ciljevima i ako nisu, pozabaviti se njima na adekvatan način. 

Bez obzira da li se par suočava sa stresorima svakodnevnog života ili sa nekim većim problemima, popunjavanje ovog obrasca je dobar način da ih naterate da razmišljaju i razgovaraju o svojoj vezi i diskutuju o načinima na koje napreduju kao par.

Kako možete pomoći svom partnerskom odnosu?

Iako se terapija partnerskih odnosa preporučuje kada postoje ozbiljniji problem među partnerima, neće uvek biti potreban terapijski rad.  Parovi mogu mnogo toga i sami da urade, kako bi poboljšali odnos i rešili pitanja koja iskaču u svakom normalnom odnosu.  Ovih 12 saveta terapeuta Marka Hiršmana (Mark Hirschmann, n. d.) ističu neke od najfikasnijih koraka koje možete preduzeti da biste učvrstili temelje na kojima je izgrađena vaša veza i unapredili svoju sposobnost da izađete na kraj s problemima i da napredujete kao par. 
  • Pogledajte šta je zaista važno u vašem životu. Ovo vam može pomoći da razumete svoje ciljeve i želje i da im date prioritet 
  • Prihvatite kompromis i tolerišite trajne razlike. Svaki par će raspoloagati s bar nekoliko upornih različitosti; od vitalne je važnosti da parovi naprave kompromis kada mogu ali i da nauče da prihvate međusobne razlike
  • Prepoznajte i razdvojte svoje frustracije. Iako se dešava da vam partner povremeno staje na žulj, naučite da prepoznate kada ste zaista frustrirani ponašanjem vašeg partnera u odnosu na to kada svoje frustracije nepravedno ispoljavate na njega
  • Primetite da vaš partner radi nešto kako treba. Umesto da ga uvek dočekate kada napravi pogrešan korak ili kada ne uradi nešto dobro, probajte da ga “uhvatite” kako radi nešto što volite, čemu se divite ili šta cenite 
  • Iznenadite partnera pažnjom. Pokušajte da iznenadite partnera gestom pažnje ili ljubaznošću; pokušajte da ne shvatite lično ukoliko vaš partner ne primeti ili ne ceni vaš gest onoliko koliko ste očekivali
  • Rezervišite vreme za vas kao par, u kom će vaš partner uživati. Veoma je važno da radite stvari u kojima oboje uživate ali neće škoditi ako isplanirate zajedničko vreme u kom ćete raditi nešto što vašem partneru jako prija, čak i ako vi sami ne uživate toliko 
  • Pre nego što odreagujete besom, izbrojte do deset. Ovaj starinski savet još uvek opstaje, s razlogom – klasika. Uzmite bar deset sekundi da se ohladite ili razmislite pre nego što odreagujete na nešto što je vaš partner rekao, uradio ili propustio da kaže ili uradi. 
  • Dogovorite se oko mesta na kom ćete voditi raspravu o spornim pitanjima. Ovo može delovati kao neobičan savet, ali ponekad promena lokacije utiče na promenu u načinu razmišljanja – možda ćete naći nova, kreativna rešenja svojih problema
  • Uzmite tajmaut (pauzu, prim. prev.). Tajmaut više nije samo za decu – ako se zahukta rasprava s partnerom, ovo može biti dobrodošla pauza. Dajte sebi priliku da se ohladite 
  • Kad znate da ste pogrešili, izvinite se. Važnost ovog saveta se ne može dovoljno naglasiti – kada pogrešite, prepoznajte to, popravite ako možete i planirajte da izbegnete ovakvu grešku ponovo
  • Pružite podršku, rešenja su sporedna. Naš partner često želi samo da ga saslušamo, saosećamo s njim i pružimo mu utehu ili podršku, umesto da nudimo plan u pet koraka koji rešava problem. Ovo je sjajan uvod za poslednji savet…
  • Pažljivo slušajte svog partnera. Nije dovoljno da ga samo gledate u oči i klimate glavom potvrdno – kvalitetan odnos zahteva aktivno ili duboko slušanje, praksu pri kojoj slušate sa punom pažnjom, umesto da planirate svoj odgovor, i podstičete svog partnera da nastavi da deli s vama, dok ne kaže sve što želi da podeli. 
Ako uzimate samo jedan od saveta s ove liste, neka to bude poslednji. Mnogi problemi nastaju zato što ne komuniciramo efikasno ili koliko je potrebno. Aktivno slušanje je sjajan način da naučite više o svom partneru, pokažete mu svoju zahvalnost i tako držite pod kontrolom problem u vezi.

Terapija partnerskih odnosa: kriza nije potrebna

U ovom članku smo istakli osnove terapije partnerskih odnosa, uključujući definiciju, kratak pregled nekih popularnih psiholoških teorija koje se tiču partnerskih odnosa, pitanja koja dovode parove na terapiju ili savetovanje i načine na koje možete raditi na sopstvenoj vezi. 

Nijedna veza nije savršena i uvek postoji prostor za unapređenje odnosa. Nadam se da sam vam kroz ovaj članak pružila korisne alate za rad na vlastitom partnerskom odnosu. Uostalom, postoji li nešto takvo kao što je savršena veza? 

Da li ste išli na partnersku terapiju? Šta vam je bilo posebno važno? A vašem partneru? Da li postoje drugačije vežbe ili saveti koje biste vi preporučili? 

Hvala što ste čitali ovaj tekst!

Izvor:

  1. Bennett, R. (1999). A transactional analysis approach to the categorization of corporate marketing behavior. Journal of Marketing Management, 15, 265-289.
  2. Key Concepts in Transactional Analysis. (n.d.). Retrieved from https://itaaworld.org/key-concepts-transactional-analysis
  3. McLeod, J. (2013). Process and outcome in pluralistic transactional analysis counseling for long-term health conditions: A case series. Counseling and Psychotherapy Research, 13(1), 32-43.
  4. Qualifying in TA. (n.d.). Retrieved from https://itaaworld.org/qualifying-ta
  5. Transactional Analysis. (n.d.). Retrieved from http://www.ericberne.com/transactional-analysis
  6.  Kortni E. Akerman (Courtney E. Ackerman, MSc, Researcher)
  7. C. E. Shannon (1948). A Mathematical Theory of Communication.

News Letter

Prijavite se na naš Newsletter

Nada Kalo Logo

Ukoliko želite da se raspitate pre nego što zakažete ili imate neke nedoumice oko same terapije možete nas pozvati telefonom.